Климатске промене, суше и слаба искоришћеност канала Дунав Тиса Дунав

Штета од суша у Србији је огромна, а највише погађа пољопривреду. Од 2000. године, процене показују да је укупна штета од суша премашила пет милијарди евра. Само у 2012. години, штета је износила преко 2 милијарде евра, док су неке новије процене штете у пољопривреди достизале и више од 3 милијарде евра у једној години. Највећи пад приноса, од 30 до 80 одсто, бележе културе попут кукуруза, соје и сунцокрета.

Како се штета може променити?

Смањење штете од суша захтева систематски приступ који обухвата краткорочне и дугорочне мере.

Дугорочне мере 🛠️

• Улагање у системе за наводњавање: Ово је кључна мера. Изградња и обнова канала и водозахвата, као и субвенционисање улагања у савремене системе за наводњавање (кап по кап, распршивачи) могу значајно повећати стабилност приноса. Министарство пољопривреде најавило је пројекте који ће до 2026. године омогућити наводњавање на преко 127.000 хектара.
• Унапређење агротехничких мера:
  • Правилна обрада земљишта: Одржавање влажности и смањење ерозије применом обраде која чува структуру земљишта.
  • Обогаћивање земљишта органском материјом: Заоравање жетвених остатака и коришћење органског ђубрива повећава способност земљишта да задржи воду.
• Прилагођавање сорти и култура:
  • Гајење сорти отпорних на сушу: Коришћење биљака које су природно отпорније на недостатак воде, попут сирка, проса или тритикалеа.
  • Коришћење сертификованог садног материјала: Квалитетнији материјал даје биљкама бољу стартну позицију и отпорност.
• Изградња заштитних појасева: Садња ветрозаштитних шумских појасева смањује испаравање воде са пољопривредних површина.

Колико је ефикасна употреба канала Дунав Тиса Дунав?

Ефикасност употребе канала Дунав-Тиса-Дунав (ДТД) може се сагледати кроз више аспеката, с обзиром на његову вишенаменску улогу у Војводини и шире. На основу доступних података, ево прегледа ефикасности у кључним областима:

1. Одводњавање и заштита од поплава

• Ефикасност: Хидросистем ДТД је изузетно ефикасан у одводњавању вишка воде, посебно у регионима Бачке и Баната, где је преко 1,06 милиона хектара земљишта заштићено од поплава. Систем прихвата и евакуише око 250 милиона кубних метара воде годишње, чиме је смањена дужина одбрамбених линија од поплава са 502 на 446 km, а време трајања одбране је драстично скраћено.
• Ограничења: Иако је систем пројектован за одводњавање великих површина, загађење канала (нпр. таложење муља и отпадних вода) може смањити ефикасност ако се не одржава редовно. Последње чишћење Великог бачког канала почело је 2019, што указује на дуг период занемаривања одржавања.

2. Наводњавање

• Ефикасност: ДТД је пројектован да наводњава 510.000 хектара земљишта (210.000 у Бачкој и 300.000 у Банату), што је значајан потенцијал за пољопривреду. Међутим, тренутно се наводњава само око 30.000 хектара, што је знатно испод пројектованог капацитета. Ово указује на ниску ефикасност у коришћењу система за наводњавање.
• Ограничења: Недостатак инвестиција у инфраструктуру за наводњавање и недовољна примена система у пракси су главни разлози за ниску искоришћеност.

. Пловидба и транспорт

• Ефикасност: Од укупне дужине канала (930-960 km, у зависности од извора), пловно је око 600 km, што омогућава транспорт терета до 7 милиона тона годишње. Међутим, тренутни промет је око 1 милион тона годишње, што је далеко испод потенцијала (највећи промет од 4,2 милиона тона забележен је 1979). Канал омогућава пловидбу теретњака до 1.000 тона на 345 km и мањих пловила на целој пловној дужини.
• Ограничења: Пловидба је ограничена загађењем, недовољним одржавањем и недостатком модернизације пристаништа. Ремедијација канала (нпр. чишћење муља) је у току, што би могло повећати ефикасност у будућности.

Снабдевање водом и индустрија

• Ефикасност: Систем обезбеђује око 40 милиона кубних метара воде годишње за индустрију, што је значајан допринос. Такође, снабдева водом око 80 насеља, повезујући их воденим путевима.
• Ограничења: Загађење отпадним водама из индустрије представља проблем, јер многи погони нису уградили пречистаче, што смањује квалитет воде и утиче на друге намене (нпр. рибарство, туризам).

Друге намене (туризам, рибарство, шумарство)

• Ефикасност: Канал стимулише развој рибарства, туризма и рекреације, укључујући наутички туризам, као и шумарство кроз садњу тополових шума на земљаним одвалима. Међутим, ове активности су мање развијене у односу на примарне функције (одводњавање и наводњавање).
• Ограничења: Недостатак улагања у туристичку инфраструктуру и загађење воде ограничавају потенцијал за ове намене.

Одржавање

• Проблеми: Одржавање канала је кључни изазов. Нагомилавање муља и загађење отпадним водама смањују ефикасност система. Пројекти ремедијације, као што је чишћење Великог бачког канала уз подршку ЕУ (20 милиона евра), су у току, али су спори. Превентивне мере, попут обавезних пречистача за индустријске погоне, још нису у потпуности примењене.

Закључак

Хидросистем ДТД је изузетно значајан за Војводину и Србију, са високим потенцијалом у одводњавању, наводњавању, транспорту, снабдевању водом и другим областима. Међутим, његова тренутна ефикасност је ограничена због:

• Недовољне искоришћености за наводњавање (само 6% пројектованог капацитета).
• Ниског обима пловидбе у односу на потенцијал.
• Проблема са загађењем и недовољним одржавањем.

За повећање ефикасности неопходне су инвестиције у модернизацију, редовно одржавање и строже регулативе за спречавање загађења. Уз ове мере, ДТД би могао да достигне свој пуни потенцијал и значајно допринесе економском и еколошком развоју региона.

---

Србији нису потребни национални стадиони, јер и постојећи нису довољно искоришћени. Србији није потребна рудна рента од рудника литијума која би износила око 16 евра по становнику годишње. Када би Србија преусмерила улагања у национални стадион у ефикасну употребу канала Дунав Тиса Дунав уштедели би милијарде евра. Повећана производња хране би резултирала у повећаној понуди и смањењу цена пољопривредних производа. О повећаном извозу не треба ни говорити.

МОЈ ГЛАС ИДЕ ПОЛИТИЧКОЈ ПАРТИЈИ КОЈА ЋЕ ИНВЕСТИРАТИ У ЕФИКАСНУ ПОЉОПРИВРЕДНУ ПРОИЗВОДЊУ УМЕСТО ОБЕЋАЊА ЈЕДНОКРАТНИХ СУБВЕНЦИЈА. МОЈЕ ПИТАЊЕ СВИМ ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА У СРБИЈИ: ДА ЛИ У СВОМ ПРОГРАМУ ИМАТЕ КОНКРЕТНЕ МЕРЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У СРБИЈИ И КОЈЕ СУ ТЕ МЕРЕ?