Шта је регенеративна пољопривреда?
Шта је регенеративна пољопривреда, и како она може да нам помогне да сачувамо наше земљиште?
Др Светлана Вујић са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду нуди детаљан одговор на питање – зашто је и како наше пољопривредно земљиште нарушено, и на који начин овај процес можемо да преокренемо
Једна врло важна лекција из пољопривреде је: земљиште је необновљиви ресурс .
Узмимо за пример Војводину, у којој се по подацима из последњег Пописа пољопривреде налази готово половина коришћеног пољопривредног земљишта у Србији.
Садржај хумуса у војвођанском земљишту, иначе један од важних показатеља квалитета земљишта, у последњих 60 година опао је са 5% на свега 2-3% .
Овај податак нам указује да је стање земљишта у Србији озбиљно нарушено, и да је све мање у могућности да одговори захтевима интензивне производње, али и све израженијих климатских промена.
Наиме, што је земљиште лошијих карактеристика, тиме се одупире климатским променама које се последњих година манифестују кроз екстремне периоде суше и високе температуре , до периода теже са обилним падавинама у кратком року . Самим тим, климатске промене у комбинацији са лошим управљањем земљиштем доводе до озбиљнијих последица на стање земљишта.
Да ли Војводина иу будућности може да буде „житница” како описују школске уџбенике?
Квалитет земљишта у Војводини нарушен је интензивном пољопривредом, а том процесу данас доприносе и климатске промене
Интензивна пољопривредна производња која је почела да се примењује шездесетих година прошлог века тзв. зеленом револуцијом допринела је повећању приноса по јединици површине.
Употреба трактора и прикључних машина од половине прошлог века смањила је рад човека и повећала укупан учинак, али је и довела до интензивнијег превртања земљишта , сабијања, промене структуре земљишта, подстицања већег губитка угљеника у атмосферу.
Развој и све већа примена механизације у пољопривреди пратио је растуће потребе тржишта за храном, које су до данас присутне и које су диктирале и промене у одабиру врста које ће се гајити, па је временом плодоред постао једноставнији .
То значи да се број врста које су се смењивале на парцели смањивао, а често се примењивала и примењује се монокултура – смењивање истог усева на парцели. Последица тога је да је површина земљишта увек неколико месеци без биљног покривача и изложена бројним спољашњим утицајима.
„Површина пољопривредног земљишта увек неколико месеци без биљног покривача и изложена бројним спољним утицајима”
др Светлана Вујић, Пољопривредни факултет у Новом Саду
Процењено је да се дејством ветра у току једне године односи око једне тоне површинског слоја земљишта са једног хектара . Ово, уствари, значи стално смањење слоја земљишта које је плодно, најактивније и које представља извор живота за биљке нарочито у првим фазама живота.
Зашто до овога долази? Биљни покривач представља заштитни слој земљишта од сунца, ветра, падавина.
Међутим, ратарска производња као најзаступљенија на ораницама се од половине 20. века до данас усмеравала ка гајењу неколико врста које се смењују на парцели . У тој смени усева, земљиште је у појединим периодима године без усева чиме је изложено сунчевим зрацима, ветру, високим темепратурама, јаким пљусковима.
Дејство ветра је посебно изражено у равничарском делу, где је и услед недостатка пољозаштитних појасева, површина „погодна” за одношење слоја земљишта са једног подручја на други. Шире посматрано, однети слој се премешта на неки други, али је проблем што добар део тих финих честица доспева у водотокове и на тај начин се трајно губи.
Пад производње у сточарству резултира смањењем примене стајњака
„Како је сточарство у великом паду већ деценијама, количина доступног стајњака, па тиме и његова примена су годинама падали”
др Светлана Вујић, Пољопривредни факултет у Новом Саду
У оваквим условима мења се и целокупан живи свет који је у директном или индиректном односу са ораничним површинама. Повећава се бројност и штетних инсеката, а тиме и потреба за применом пестицида како би се усеви сачували и остварио што већи и бољи квалитет приноса.
У циљу добијања све већих приноса, створене су нове сорте и хибриди које, да би испољиле свој висок генетски потенцијал, захтевају знатно повољније услове гајења, па су бројне мере које човек чини управо ишле у том правцу. Стога је расла и употреба минералних ђубрива , чија примена има за циљ да се биљкама обезбеде приступачна хранива за раст и развој.
Међутим, без обзира на позитивно дејство које имају, временом се јавио проблем њихове неадекватне примене у погледу праве врсте и, још више, количине ђубрива.
Као последњи у овом низу резултата интензификације производње, а са друге стране можда и међу најзначајнијим, значајно је смањење примене стајњака и других органских ђубрива. Како је сточарство у великом паду већ деценијама , количина доступног стајњака, па тиме и његова примена су годинама падали.
Регенеративна пољопривреда заснива се на шест принципа чији је циљ лечење нашег земљишта
Као одговор на бројне утицаје на пољопривредно земљиште и околину, у нашој земљи је пре више од 25 година почела да се развија органска производња.
Међутим, овај систем и правац је присутан на веома малим површинама због бројних правила и законских обавеза које произвођачи морају да испуњавају и, углавном, се односи на производњу поврћа и воћа и изузетно је мало присутан у ратарској производњи. Препознавање потреба за неким променама довела је до развоја и других одрживих система производње, међу којима је и регенеративна пољопривреда .
Регенеративна пољопривреда у центру пажње ставља очување земљишта, као једног од важних необновљивих природних ресурса. У питању је скуп пракси и агротехничких мера којима се утиче на побољшање целокупног стања земљишта, односно његових физичких, хемијских и биолошких особина.
Ове мере имају за циљ да побољшају здравље земљишта, повећају отпорност на климатске промене и природну равнотежу у агроекосистему.
„Други принцип је „не узнемиравај земљиште”, који подразумева да се земљиште не обрађује плугом, односно да се земљиште не преврће, већ да се по могућности обрада у потпуности искључи или да се врши оруђима којима ће се оно минимално реметити”
др Светлана Вујић, Пољопривредни факултет у Новом Саду
Регенеративна пољопривреда се заснива на шест принципа , од којих је први више социолошки, односно подразумева одлучност и спремност произвођача да започну са применом.
Други принцип је „не узнемиравај земљиште” , који подразумева да се земљиште не обрађује плугом, односно да се земљиште не преврће, већ да се по могућности обрада у потпуности искључи или да се врши оруђима којима ће се оно минимално реметити.
Трећи принцип представља сталну покривеност земљишта , на који се надовезује и четврти који каже „жив корен током целе године” . Повећањем броја врста у плодореду обезбеђује се стална покривеност земљишта и активан корен скоро током целе године, и тиме остварује пети принцип „разноврсност биљне производње” .
Ово се најчешће остварује удруженим сетвом, као и увођењем покровних усева у плодоред чији циљ гајења није директно остваривање профита, већ да се земљиште заштити од спољашњих фактора, да се спречи ерозија, али и да се у случају коришћења као зеленишног ђубрива допринесе повећању органске материје.
„Активнијим кореном током целе године и повећање садржаја органских материја долази до веће бројности и разноврсности микроорганизама у земљишту, прекида се циклус патогена, повећава се разноврсност инсеката, посебно полинатора”
др Светлана Вујић, Пољопривредни факултет у Новом Саду
Најзаступљенији покровни усеви су сточни грашак, грахорице, једногодишње и вишегодишње детелине, затим раж, овас, али и бројне друге врсте, које се углавном гаје као смеша ради остваривања што бољег ефекта. Имајући у виду наведено, уочава се да се овом мером делује на земљиште, као и на целокупан биодиверзитет.
Активнијим кореном током целе године и повећањем садржаја органских материја долази до веће бројности и разноврсности микроорганизама у земљишту , прекида се циклус патогена, повећава се разноврсност инсеката, посебно полинатора.
Треба нагласити да би већи биодиверзитет био и постојањем пољозаштитних појасева или применом агрошумарства, који би не само смањили дејство ветра, већ би били и природна станишта за птице и ситну дивљач.
Шести, и најзахтевнији принцип за примену, је укључивање сточарства кроз испашу на ораницама и планском испашом ливада и пашњака, али и већом применом стајњака.
Како се овај принцип најтеже може испоштовати, примена компоста као органског ђубрива добија на значају, којим се побољшава активност микроорганизама и капацитет земљишта да задржи воду и хранљиве материје. Све ове праксе побољшавају стање и градацију земљишта, па оно с временом постаје плодније и стабилније.
Недавно основан Савез за регенеративну пољопривреду, уз важне научне пројекте, започео је да заговара ове важне принципе
Принципи регенеративне пољопривреде захтевају да се промене навике, да се стално учи и усавршава, да се уложи додатни рад, време и новац да се само примене, као и стрпљење да би се кроз 3 до 5 година испољили позитивни ефекти .
Уколико се превазиђу навике и испољи спремност за промене, наредна велика препрека су финансијска улагања. Поред трошкова набавке семена покровних усева, трошкова горива за сетву и терминацију покровних усева, озбиљно улагање је у сејалице за директну сетву које се примењују за сетву главних усева. Наиме, након покровних усева који се или користе за зеленишно ђубриво или као малч на површини, наредни главни усев се користи сејалицама за директну сетву, с обзиром на то да се не врши обрада земљишта.
Иако је овај правац кренуо из ратарске производње, треба нагласити да се веома успешно примењује у воћарској производњи, где се применом регенеративних мера земљиште штити од водене ерозије, од сабијања механизацијом, али и чува и побољшава његову плодност.
Др Светлана Вујић је ванредни професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. Дужи низ година бави се истраживањем покровних усева и здружене сетве засноване на примени легуминоза. Као предавач, учесник је ДАФМ (
Данубе АгриФоод Мастер ) програма на предмету Међуусеви у функцији конзервације земљишта. Представник је Факултета у Савезу за регенеративну пољопривреду Србије, у оквиру којег руководи радном групом 3 – истраживања, иновације, пројекти. Тренутно је активна на неколико међународних пројеката (IntercropVALUES, Clima Pannonia…).
