Став Републике Српске о актуелној уставној кризи у Босни и Херцеговини

Ауторка: 
Жељке Цвијановић

Актуелна криза и пријетња миру и сигурности у Босни и Херцеговини директан је резултат пресуде бошњачког судије (бивши официр ратне бошњачке војске) којом је осуђен демократски изабрани предсједник Републике Српске Милорад Додик и као таква представља директно кршење Дејтонског споразума, међународног права и Устава Републике Српске.

Господин Kристиан Шмит, њемачки политичар који лажно присваја титулу високог представника, дјелује незаконито и мимо сваког легитимног мандата, водећи Босну и Херцеговину на ивицу колапса.

Г. Шмит је искористио сваку прилику да поткопа демократију БиХ и очува сопствену позицију, провоцирајући кризу за кризом у БиХ својим непромишљеним уредбама, пријетњама и другим незаконитим мијешањем. Најневероватнији и безобзирни поступак господина Шмита било је једнострано наметање кривичног закона едиктом из јула 2023. године, који је заправо пријетио затварањем свих званичника БиХ који одбијају да третирају његове одлуке као да их је прописно усвојило законодавно тијело БиХ. У ствари, немачки бирократа, који није потврђен од стране Савета безбедности УН, незаконито је наметнуо закон по коме је непоштовање и непоштовање његових неуставних и незаконитих наредби кривичним делом.

Демократски изабране институције РС (Народна скупштина, Влада и предсједник) с правом су одбиле да се повинују овој неоколонијалној пракси. Овај пркос резултирао је политички мотивисаним суђењем и каснијом осудом господина Милорада Додика, предсједника РС и једне од најистакнутијих политичких личности у региону. Суђење представља потенцијално без преседана дестабилизујући догађај у БиХ од рата 1992-1995.

Предсједник Додик осуђен је у политички вођеном процесу за непоштивање очигледно незаконитог и антидемократског наређења овог њемачког аутократе док је испуњавао своје законске и уставне обавезе потписивањем закона које је донијела Народна скупштина Републике Српске. Оптужнице и пресуда су шокантан напад на демократију и владавину права, гомилајући незаконитост на незаконитост, у тиранском настојању да се онеспособе демократски изабрани и легално постављени јавни службеници РС.

Да додамо још један слој незаконитости, и тужилаштво које је предложило оптужницу и суд који ју је потврдио незаконито су створени уредбама бивших високих представника уз флагрантно кршење Устава БиХ – и законске процедуре и јасну подјелу надлежности између нивоа управе БиХ и два ентитета.

Ово је правни рат осмишљен да се са функције смијени изабрани предсједник, уз пуну подршку свог народа, како би се на власт довели они који би тотално уништили Дејтонски споразум и његову заштиту Срба и Хрвата како би се створила централизована држава којом доминирају Бошњаци. Такође је имплицитна претња свим српским, па чак и хрватским изабраним лидерима, званичницима и представницима да ће, уколико не буду у потпуности поштовали наређења Немаца, такође бити суочени са кривичним гоњењем.

Поступци Кристијана Шмита, подржани од стране тужилаштва и политички вођена одлука Суда да осуди предсједника РС на годину дана затвора и изрекну шестогодишњу забрану политичког ангажмана, нанијели су дубоку нестабилност, неправду и превирања како у РС, тако и у БиХ у цјелини. Ова очигледна злоупотреба овласти произилази из дугогодишњег погрешног тумачења мандата високог представника, што је довело до континуираног кршења уставног оквира Босне и Херцеговине.

Господин Шмит уништава владавину права у БиХ, очигледно кршећи уставни поредак БиХ, који захтијева да се закони доносе кроз посебне демократске процедуре и усвајају од стране демократски изабраних институција, као што су Парламентарна скупштина БиХ, Народна скупштина Републике Српске или Парламент Федерације БиХ. Ниједна особа – чак ни легитимни високи представник – нема овласти да доноси законе у БиХ путем едикта, чак ни такозваним потпуно недемократским „бонским овластима“.

Дејтонски споразум јесте створио позицију високог представника, али је његов мандат строго ограничен и уопште не укључује овласти за доношење одлука које су обавезујуће за било кога, а камоли за доношење закона умјесто домаћих парламената.

У складу са принципима међународног права, улога високог представника требало је да буде строго у оквиру мандата који му је додијељен Анексом 10 Дејтонског мировног споразума. Извршне овласти које је Високом представнику наводно дало Вијеће за имплементацију мира (што није било предвиђено Дејтонским споразумом) на Бонској конференцији 1997. лажно су, незаконито и неуставно протумачене као да имају већа правна овлаштења и веће правне овласти у односу на обавезујући оквирни међународни уговор за Агенцију. 4. Устава БиХ. Такво незаконито тумачење довело је до систематског кршења уставног оквира БиХ и подрило њено демократско управљање.

ОХР и његови савезници покренули су низ правосудних процеса у Босни и Херцеговини који пријете да земљу доведу у стање потпуне дезинтеграције. Потпуно је неприхватљиво да тужилаштво БиХ позива и истражује посланике Народне скупштине Републике Српске – НСРС на њихове скупштинске расправе и гласање. Једнако неприхватљив је и захтјев Тужилаштва БиХ да политичке странке доставе интерну евиденцију и записнике са својих састанака. Ове акције више подсећају на ауторитарну владавину него на функционално демократско друштво.

Годинама су разни међународни представници лажно оптуживали РС за подривање Дејтонског мировног споразума и тражење сецесије од БиХ. У стварности, РС која је остала главни бранилац Дејтонског мировног споразума, Устава БиХ, као и мира и стабилности у земљи. Она остаје непоколебљива у својој посвећености одржавању ових принципа мирним путем и искључиво у оквиру легитимних политичких акција.

Одлучни смо да обновимо уставни поредак на којем је БиХ првобитно била утемељена и поништимо незаконите промјене које су наметнули узастопни високи представници. Ово би БиХ пружило обновљену прилику за стабилност и просперитет. Уколико овај покушај пропадне, РС неће остати без избора осим да прогласи устав БиХ неважећим.

РС остаје посвећена проналажењу мирног и демократског рјешења за ову предстојећу катастрофу, али је једнако одлучна у одбрани својих институција и њихових уставних права свим потребним средствима.

РС остаје отворена за унутрашњи дијалог са свим легитимним представницима друга два конститутивна народа у БиХ и позива све релевантне стране на уздржаност, одржавање мира и очување стабилности.

Да би се ријешила текућа криза у Босни и Херцеговини, императив је да се господин Сцхмидт одмах смијени са функције коју незаконито обавља и да се пониште све радње које произилазе из његовог незаконитог понашања – првенствено измјене закона. Законодавну власт морају вршити искључиво парламенти, у потпуности у складу са Уставом Босне и Херцеговине, који је саставни дио Дејтонског мировног споразума.

Жељка Цвијановић