Србијо заборави литијум и лажи око тога!
Не само да је опасан по здравље људи и природну околину, литијум није профитабилан
Маргинални добављачи требало би да напусте тржиште, ублажавајући тренутну превелику понуду и стабилизујући понуду на одрживим, профитабилним нивоима
Недавно су разни медији објавили резултате и закључке студије коју је у јуну објавила Чилеанска комисија за бакар (Cochilco), владина агенција задужена за анализу тржишта и истраживање трендова у рударству. Извештај описује ситуацију прекомерне понуде на тржишту литијума и тренутно ниске цене, а истовремено предвиђа дугорочни опоравак. Да би се разумео овај сценарио, потребно је сагледати даље од краткорочних флуктуација и вратити се основама тржишта.
За разлику од метала као што је бакар, које човечанство користи од металног доба преко 7.000 година пре нове ере, литијум је много новији материјал. Његова индустријска употреба почела је у 19. веку нове ере и дуго је остала ограничена на веома специфичне примене, као што су фармацеутска индустрија или ваздухопловство.
Тек у последњим деценијама, а посебно у последњим годинама, литијум је добио глобални стратешки значај. Појава енергетске транзиције – са електромобилношћу као њеним водећим фактором – структурно је трансформисала тржиште. Одражавајући ову промену, цена литијума, историјски близу 10.000 америчких долара/т еквивалента литијум карбоната (LCE), скочила је на преко 70.000 долара по тони у 2022. години.
Овај бум, вођен изненадним и континуираним порастом потражње, привукао је бројне нове добављаче на тржиште. Традиционалне рударске компаније, фирме у развоју, па чак и нафтне компаније попут Ексона, почеле су да истражују улазак у ланац снабдевања литијумом, желећи да искористе неконвенционалне ресурсе попут литијума садржаног у нафтним растворима.
Очекивање изванредних приноса изазвало је налет на истраживање и развој пројеката, посебно у Африци и Аустралији, где су откривена и развијена многа налазишта литијума у тврдим стенама. (Најзначајнији случај је Маноно у Демократској Републици Конго, са резервама еквивалентним трећини оних у Салар де Атакама.)
Овај бум је довео до тога да Аустралија претекне Чиле као највећег светског произвођача, док су инсталирани капацитети агресивно ширили свет. Овај феномен прекомерног улагања – опширно документован од стране агенција попут Кочилкоа – у великој мери објашњава нагли пораст понуде и накнадни пад цена који данас видимо.
Данас се литијум тргује по цени од око 8.700 америчких долара/т LCE. Међутим, како Кочилко напомиње, овај сценарио није одржив јер индустрија не остварује профит по овим ценама. Краткорочно се очекује да ће значајан број маргиналних добављача – оних који су ушли на тржиште када је очекивана цена далеко премашила сваку подстицајну цену – изаћи са тржишта. Ово природно прилагођавање требало би да помогне у ублажавању тренутне прекомерне понуде и омогући постепени опоравак цена.
Не дозволите да вас лажу! Србија можда има значајне резерве ове руде у поређењу са осталима у Европи али на светском нивоу, Србија дефинитивно припада групи „маргиналних добављача“
